Razmišljam da li ovo treba da bude stranica O MENI ili O SVIMA NAMA?
Svi na kraju krajeva težimo da budemo zdravi, zadovoljni i finansijski slobodni a s druge strane smo svi različiti. Dolazimo iz različitih okruženja, nalazimo se u različitim situacijama, neki su dotakli dno, neki plivaju a neki pijuckaju piće pored bazena života. Ima i onih koji pokušavaju plivače da gurnu na dno da bi se izbacili na obalu. Onih koji pomažu jedni drugima da izadju na obalu zajedno, a i onih koji sa obale pružaju ruku da pomognu.
Jeste li razmišljali zašto ste tu gde ste sada?
S vremena na vreme treba sebe pitati:
Šta sam, ko sam i gde sam ja to sada? Gde sam krenuo/la i čemu se nadam? Kako može bolje od ovoga?
Kao bebe ništa nismo znali, ali je postojala nekakva energija samoodržanja. Koliko primera smo videli, da ako bebu ubacite u vodu, počne da pliva sama. Tek kasnije kad počinje beba da raste, zaboravlja taj instinkt preživljavanja. Koliko priča ste čuli o maloj deci, koja padnu tako da mislite da ustati više neće, a skoče i nastave igru kao da se ništa desilo nije. I ja sam svedok bar jednog takvog dogadjaja.
Kako postajemo stariji, tako smo sve više vezani za druge, autoritete za nas male u tom momentu. Prvo od roditelja očekujemo da budemo vodjeni kroz život. Potom dolaze vaspitači, pa učitelji, pa profesori koji bi trebalo da nas vode kroz život i pomažu nam da spoznamo sebe. Da shvatimo zašto smo ovde i kako da svoje sklonosti, talente upotrebimo na najbolji način. Da nam ukažu i pomognu da izaberemo svoj put.
Svaka čast i roditeljima i jednom broju učitelja na našem putu koji imaju tu crtu odgovornosti da nam pomognu da spoznamo sebe i da nas upute kako dalje… Na svom putu sam imao više odgovornih učitelja a i jedan broj onih, na čijem sam primeru učio.
Ima ona poslovica: “Put ka paklu je popločan savetima vaših najboljih prijatelja”. Kako ovo shvatiti? Pa ima i onih koji iz najboilje namere mogu da naprave štetu, jer misle da znaju kako nešto treba uraditi ili napraviti. Obično se većina ljudi veže i misli da je ispravno samo ono što većina ljudi radi.
Da počnemo od roditelja. Jedna od najvećih zabluda koje roditelji na ovim prostorima imaju je: “Nemojte ići odavde, biće bolje.” Plaše se nepoznatog, žele sigurnost svojoj deci na koju su oni navikli.
Preporučujem svakome, ko ima mogućnosti, da provede bar godinu dana radeći u nekoj od većih "zapadnih" država. Ko uradi ovo, shvatiće zašto.
“Uska specijalizacija je prava stvar. Imaćeš zanat u rukama. Koncentriši se na jedan posao prvo i završi ga...” - što je odličan savet za jedan deo ljudi. Ali postoji i drugi deo ljudi koji uvek žele da uče novo i koji nisu stvoreni da se bave samo jednom oblašću, jednim poslom. Uvek sam težio da naučim što više stvari i još uvek se tako ponašam. Razne oblasti me interesuju, ali je dobro kad negde pročitate da niste u krivu kad tako razmišljate.
Gary Douglass tvrdi da postoje dve vrste ljudi na planeti Zemlji, “Ljudi i Humanoidi”. Humanoide često savetuju da su u krivu zbog načina kako nešto rade, a mi, recimo, volimo da slušamo muziku i ne smeta nam ni TV ni radio ni razgovor oko nas kad nešto radimo.
Kada koristite vaš računar, ako imate barem 4 ili 5 otvorenih dokumenata na vašem računaru dok radite ili/i desetak“tab”-ova u pretraživaču i još ako uživate u tome što radite, vi ste humanoid.
Sve u svemu, trebamo svi da shvatimo da smo mi sami odgovorni za svoj život i svoj napredak. U ovolikoj navali informacija nam je svima sve teže da izaberemo prava učenja, prave učitelje…
Ali pratite svoj instinkt, pa šta ako se ponekad i prevarite, pogrešite? I to je ljudski. Umesto da nas u školama uče da pravimo greške da bi tako uspeli, u školama nas kažnjavaju kada pravimo greške!
Čuveni Edison kaže da je 10.000 puta morao da modifikuje sijalicu da bi 10.001. put sijalica proradila… Uspešni košarkaši su mnogo više šuteva promašili nego pogodili, ali su se trudili i vežbali da bi bili bolji i bolji,... NISU ODUSTAJALI niti su se plašili da šutiraju da ne bi promašili!
Stariji ljudi kažu da se najviše kaju zbog onoga što nisu uradili!
I Zato:
Buidite odvažniji, smeliji, hrabriji i probajte, pitajte, uradite da se posle ne bi kajali!
Goran Šturanović