Svaka osoba za sebe ima svoje razloge, motive, zašto nešto hoće ili neće da radi.
Veliki broj je zadovoljan da ima šta da pojede i popije, ali postoji i manji broj ljudi koji hoće stalno da napreduju i da nešto novo naprave!
Uobičajeno je da većina ljudi vuče ostale na dole, smatraju ako oni nisu uspeli, ne mogu da dozvole ni vama da “isplivate” iz većine! Ako su se oni zaposlili preko političke linije i odgovaraju nekome ko ih drži u šaci misle da i vas neko mora da drži u šaci, pa makar to bili oni! Da bi se dodvorili onima koji njih drže u šaci, vas će maltretirati da se dodvore svojim “gospodarima”.
Da i ste vi osoba koja je zadovoljna svojim životom i ne želi da napreduje ili ste osoba koja ima želju da poboljša svoj život iz dana u dan?
U Nedeljniku je početkom 2019. godine izašla serija tekstova, intervju Voje Antonića. U broju 392 tekst započinje ovako: “Kakav bi trebalo da si čovek i šta bi trebalo da ti se desi u 65. godini, i to pored toga što si profesionalno imao uspeha – kreirao prvi mikroračunar u Jugoslaviji, imao više izuma, napisao i neke knjige – umesto da krckaš penziju, napustiš zemlju i odeš u Kaliforniju da radiš.” – Verovatno, da je napravio to što je napravio u SAD-u sada bi bio milioner…
Voja Antonić posle odlaska iz Srbije kaže: “Osetio sam očajanje kad sam konačno shvatio gde sam proveo skoro ceo život” – “Ako radite neprestano, bez pauze i odmora, a u isto vreme jedva pokrivate osnovne životne potrebe, onda nešto morate da menjate.”
Nije tačno da je najbolje ići za većinom tj. već utabanim stazama! Ako neko počinje nešto novo, šta god to bilo, to je odličan početak, jer vi učite. Ali u jednom momentu ćete shvatiti da li je to dobar ili loš put. Bolje je krenuti u nepoznato i tražiti dobro, nego ostati u poznatom zlu!… To može, opet, da se primeni na razne oblasti života.
Ispričaću vam priču koju sam čuo na jednom od seminara: Ako uzmete buvu i stavite je u teglu, buva će iskočiti iz tegle. Ali ako buvu ubacite u teglu i stavite poklopac, buva će, posle izvesnog vremena, udarajući u poklopac, naučiti da treba da skače samo do poklopca. Kada skinete poklopac, buva ostaje u tegli i nikada više ne iskoči iz iste.
Sada to primenite na sebi. Da li je to vezano za platu, pa “znate” da ne možete da dobijete veću platu. Da li je to vezano za vaš posao, gde radite “besplatno” jer firma “ne radi”. Možda vam čak ne plaćaju ni doprinose? Pazite, ima još uvek takvih i ljudi i firmi! I šta ta “buva-čovek” radi tamo? Plaši se da neće naći drugi posao? Nada se da će firma proraditi? Očekuje od države da mu da nešto za ništa,… A sve vreme postoji neki šef koga drže u šaci da bi vas držao u šaci,…i vi iz dana u dan trpite i trpite i oguglate – i kad znate da je dosta i dalje vam se čini da je poklopac još uvek na tegli.
Pa slede tvrdnje: Ne možeš ti u tvojim godinama u inostranstvo, gde ćeš sad da učiš jezik? Tamo moraš da polažeš dodatne ispite u svojoj struci… Nemaš posao? Pa kako ćeš ga naći u inostranstvu?… Moraš imati radno iskustvo da bi se negde drugo zaposlio.
Hoćete u biznis? Privatne biznismene, države ex Yugoslavije i dalje smatraju neprijateljima države kao što su ih smatrale neprijateljima i posle Drugog Svetskog rata!
Politika, što pre mu OTMI novac pre nego što se razmaše i uspe, ubija najveći broj pokušaja u exYU državama. “Pucaj pa pitaj ko je!” – Kazni bez opomene! Ma kazni ga jer državi trebaju pare, te on je privatni biznismen, neprijatelj!
Pa vreme je da se odlučiš!!! I promeniš nešto!!!
Bračni par uživa sedeći na terasi dok kuče leži na terasi i cvili. Prolazi komšinica i videvši kako kuca cvili, sažali se i upita bračni par, zašto kuca cvili…
“Leži na ekseru” – odgovori bračni par.
“Pa zašto se ne pomeri?” – upita komšinica.
“Izgleda da ga ne boli dovoljno.”…
Nadji načina da “isplivaš” iz većine, da iskočiš iz tegle,… da ne dozvoliš da te skuvaju kao živu žabu!
Goran Šturanović