Slušajući i gledajući jedan video Anthony Robbins-a i njegovu pasiju pomaganja ljudima da se promene, da skoče na novi nivo… stao sam na momenat i podsetio se da je to ono što ja radim godinama kao i svi treneri u Aikido Klubu Samuraj.
Koliko znači da čovek sluša šta drugi imaju da kažu i da promisle malo o tim rečima… U knjizi, audio zapisu, video snimku, uživo,… svejedno.
Svi mi imamo svoje učitelje a i mi smo učitelji drugima.
Da počnemo od roditelja, učitelja u osnovnoj i srednjoj školi pa profesora na fakultetima i učitelja različitih veština, pa do knjiga koje su napisali oni koji su osetili potrebu da prenesu svoje znanje drugima.
Kroz trening Aikidoa pravi trener vas uči i moralnim načelima, usmerava vas na „pravi put“ jer ona dva slova na kraju DO znače put. Usavršavanje duha i tela kroz pokret – to nije samo Aikido, tu je veliki broj drugih sportova i veština…
Trener – nije bitno u kojoj oblasti – je najbitnija karika u svakom slučaju!
Pokušaću da vam dočaram neke elemente trenerskog posla kroz rad sa decom. Učenje dece je posebna priča i tu roditelj tj. staratelj treba da zna kome prepušta svoju decu.
Prisustvovao sam velikom broju sportskih takmičenja. Da li je to fudbal, odbojka, košarka, karate, džudo… nije bitno. Zapazio sam da po načinu ponašanja dece na terenu – možete videti i kakav im je trener. Neki će misliti da ovde pričam o disciplini što i jeste jedna od bitnih stvari u razvoju svih nas pa i sportiste. Ja ovde više želim da vam skrenem pažnju na mržnju i ljubav!
Bitno je da se svi mi razvijamo u ljubavi a naročito deca.
Na jednom takmičenju u Karateu pre par decenija sam video i shvatio koliko mlade – dečije oči mogu da zrače ljubavlju ili mržnjom. Imate s jedne strane klub u kome su svi željni pobede i spremni da urade sve pa i da namerno povrede protivnika da bi bili bolji, dok s druge strane klub u kome svi žarko žele da pobede, ali su opušteni i neopterećeni pobedom!
U prvom klubu u očima dece možete videti mržnju a u drugom klubu ljubav. Kod učenika iz prvog kluba se mogao videti grč a možda i strah ponajviše od trenera i neuspeha, dok se u drugom klubu video prijateljski, opušten nastup. Naravno da je drugi klub pobedio! Ne treba se plašiti greške.
Na greškama svojim se uči.
Ko ne greši ne može ni da napreduje, znači nije probao. Naravno, mnogo je bolje na tuđim greškama da se uči.
Oni koji su učeni da varaju i mrze često nastave da rade isto.
Imam mnogo primera gde loše osobe sitnim lažima i prevarama gube svoje prijatelje. Gde velikim lažima i prevarama dovode svoj život i život svojih bližnjih u opasnost!
Živite u sreći, veselju i ljubavi!
Smatram da je najzdraviji i najsrećniji put kada osoba može da se razvija kroz ljubav i u okruženju koje zrači ljubavlju. Iako u ovom društvu put nije idealan, to je ono što ja pokušavam u svakoj oblasti svog života. Na nama samima je da stvorimo put ljubavi za nas i našu okolinu!
Na nama trenerima i učiteljima je da dodatno pomognemo da i naši učenici nauče da žive u sreći, veselju i ljubavi i da nauče da prenesu taj plamen na svoju okolinu!
Goran Šturanović
U Beogradu, 4. Januara 2013.