“Dogovorićemo se – biće kako ja kažem!”
Razne preporuke, pravila i zakoni utiču na naš život. U demokratiji većina odlučuje?
Ali kako dolazi do te odluke većine?
Jedna osoba ili tim ljudi uradi odredjeno istraživanje i misleći da je to “nešto” pravilno uradjeno, predlažu da se tako svi ostali ponašaju ili rade to nešto, šta god to bilo.
Uzmimo predpostavku da ta osoba ili tim imaju iskrenu želju da poboljšaju sveukupni boljitak sebe i svih oko sebe.
Ali sada se oko tog pravila okupi veliki broj ljudi i započne razvijanje nekog novog pravca, neke nove industrije. Sve više novca se vrti oko tog nekog novog pravila, preporuke, zakona. Prave se lobiji, donose se novi zakoni, ali sada počinju te novo nastale kompanije da prave nove studije o svom proizvodu sa idejom “Nadji načina da je ovo što radimo, najbolje”.
“Plaćenici?”
Naravno, ako se neko usmeri na ovakav način, a radi za novac, da će da uradi kako mu je naredjeno – ili neće prihvatiti da radi pod tim uslovima. Naravno, mi imamo izraz “para vrti gde burgija neće” – jedan deo ljudi će uraditi sve da zaradi novac.
E sada, na osnovu novih rezultata istraživanja, koji se dobijaju od tih “plaćenika” se prave nove preporuke, pravila, zakoni neke države ili čak neke oranizacije na globalnom nivou naše planete.
Implementacija.
Kompletna ljudska populacija počinje da primenjuje nova pravila, misleći da je to ono što je najbolje. “Pa država je ta koja brine o nama.”
Sada ne bih ulazio u to kako se donose odluke u okviru nekog državnog sistema ili u globalnu politiku porobljavanja ekonomski i vojno slabijih država koje neće da se pokore nekom pravilu a koje hoće da sprovede neka vojno i ekonomski veća država ili organizacija.
Shvatajući ili ne shvatajući koliko sada već uticaja na odluke o tome šta je dobro a šta ne, ima novac, to neko pravilo, zakon ili preporuka se uvode u sve pore sadašnjeg života.
Naravno osim što ta neka odluka, pravilo tj. zakon ima uticaja direktno na naš život, sada to nešto počinje da se podučava u školama i stvaraju se nove generacije ljudi koje rastu na tim nekim “novim” pravilima koja god to oblast bila.
Sve veći broj ljudi sada veruje u to neko novo pravilo, preporuku, zakon.
Ali… da nije tog ali…
Ali, sada se počinju raditi nove nezavisne studije, neko je video da tu nešto nije baš tako kao što, sada već, svi misle. Taj neko se vraća na te prve studije i istraživanja, pa i na one plaćene i vidi da tu ima previše neslaganja, pogrešnih činjenica, i pogrešnih zaključaka.
Odavde vode bar četiri putića…
- Jedan je da osoba ili tim koji su pronašli to nešto novo, uspeju da predstave Svetu i svom okruženju novo istraživanje i zaključke i dobiju pažnju i promene pogrešno postavljene predloge, preporuke i zakone. Što je obično teško za uraditi…
- Drugo je da neka velika korporacija ili država plati da zataška te nove informacije. Da otkupi “licencu”.
- Može da se desi da istraživači naprasno stradaju ili da dodje do nekih ucena…
- A može da se desi da se ta nova istina počne širiti od usta do usta, lagano, da ne “uzburka vodu”.
Problem koji se javlja kod “običnih” ljudi je, ljudi koji nisu u toj oblasti: kome sad verovati? Državi ili tom nekom novom “geniju”?
Šta kažu stručnjaci?
Ali sada stručnjaci u toj oblasti, koji vide o čemu se radi, počinju da razmišljaju na nekoliko načina:
- “Ja radim svoj posao i ne interesuje me to nešto novo dok god mi poslodavac ili država ne kažu da radim drugačije”.
- “Ovo je stvarno dobra stvar, poboljšaće život svih nas i borim se da to promenimo”.
- “Ovo je stvarno dobra stvar, ja ću primenjivati, ali pošto je većina protiv, moram da to radim tajno da ne bih ugrozio/la svoju licencu i pao/la u nemilost nadredjenih”.
Ove prve intresuje samo da urade svoj posao za koji su plaćeni i ne žele da “talasaju”. Drugi su ti koji se otvoreno bore i često stradaju zbog svoje borbe da se napravi nešto bolje. Treći ćute i rade da poboljšaju svoj i život drugih.
E pa da zaključim, da bi došlo do promena u bilo kojoj oblasti, više nam treba ovih koji su voljni da se otvoreno bore za bolje sutra. Ali i “tiha voda breg roni”.
Goran Šturanović
Budimpešta, 14.12.2019.g.