Pa NIŠTA nije sigurno. Ne postoji 100% nešto, šta god to bilo, sigurno.
Osim smrti? Pa to jedino, kažu svi, da je sigurno. Ali ako krenemo da filozofiramo u pravcu religije i verovanja,… ne znam gde bismo se zaustavili.
Priču sam počeo posle nekoliko razgovora u kojima smo pomenuli: sigurnost državnih penzija, državnih obveznica, penzijskih fondova, VLASNIŠTVA nad nečim pa i kućom ili stanom,…
Ima li išta, prvo, da mi STVARNO posedujemo?
KUĆA? – Nemaš para da platiš državnu “taksu” – porez za kuću? NEMA KUĆE – izvršilac, aukcija, dovidjenja! Isto kad nekome duguješ ili kad duguješ za struju, gas, vodu i bilo kakav dug da imaš, isto će te zadesiti… Poseduješ li stvarno KUĆU?
Negde daleko, gde čovečija noga retko kroči (osim tvoje) imaš zemlju koja se vodi na tebe. Ne interesuje te ništa, samo hoćeš da živiš na toj “tvojoj” zemlji, da sagradiš jednu malu drvenu kućicu, da loviš divljač, da uzgajaš hranu za sebe samo, loviš ribu u obližnjoj rečici… Nisi platio porez državi za vlasništvo nad tom zemljom? Ili ćeš biti uhapšen i odveden u zatvor ili će doći, jednog dana, novi vlasnik, koji će te isterati sa zemlje za koju nisi platio porez a koju je državni aparat prodao na aukciji…
Ima li išta na ovom Svetu da mi posedujemo?
“Ja sam slobodan čovek i posedujem sebe i svoj život!” – Zar država ne može da te strpa u zatvor kad to hoće? Bilo koji nadrndani službenik u državnom aparatu može da te proglasi krivim i pošalje na “odmor” u neku državnu ustanovu. Dok ti dokažeš, da si ti u pravu,…
Pa mi u stvari nismo ni SLOBODNI ljudi.
Šta je to sloboda?
Mi smo ROBOVI! Robovi države, robovi okoline, robovi svojih navika, robovi svojih najbližih,…
Slobodan čovek je ona osoba koja može da živi gde hoće, kad hoće, da je niko ne uslovljava ničim. Da li je to moguće?
Dve krajnosti se približavaju “slobodi” u ovom današnjem društvu…
1.- Osoba koja se odrekla svega i reši da živi u prirodi, ali daleko od civilizacije na “ničijoj zemlji” – čitaj državnoj zemlji… (po državi – nelegalno zauzimanje prostora, koje se toleriše ponekad ali uglavnom ne).
2.- Osoba koja je zaradila dovoljno novca da sve NOVCEM može platiti,… ali pre postizanja ove faze – ta osoba je morala da bude dobrovoljno: ili ROB samom sebi ili nečiji ROB!
Postoji li neka druga opcija?… NE!
Dobro sad, ima i onih “srećnih”, koji ne znaju ni gde su, ni šta su, a ni gde idu… ali njih ne računamo u ovu “normalnu” priču.
JEDNA JEDINA promena u organizaciji društva, koja bi promenila sve iz korena je UKIDANJE takse ili poreza na osnovne, životno važne nekretnine (zemlju, stanove, kuće) i nemogućnost oduzimanja jedne ili više takvih životno potrebnih jedinica. Ovo izgleda tako jednostavno, ali bi imalo mnogo detalja za raspraviti gde je ta neka granica.
Svako od nas trenutno živi u društvu ovakvom kakvo je sada. Možemo da težimo da menjamo stvari na bolje za sve stanovnike pojedine države kao i Zemljine kugle, ali morate se odlučiti čemu u ovom društvu težite. Osobi 1 – koja nema i ne treba joj novac ili osobi 2 – koja ima i obilato koristi isti?
Goran Šturanović