Kako god okrenemo, svi smo učeni da treba da radimo za novac ali i da je novac najveće zlo ovoga Sveta. Zar to već u početku nije kontradiktorno? Ko ima mnogo novca je pokvaren i zao… Sigurno ima na ovom Svetu i pokvarenih i zlih koji su se domogli novca kradjom i prevarom. Ali svrstati sve u isti koš, nije dobro!
Priča:
Prolazi bogataš i vidi čoveka u prnjama kako sedi na obali reke i peca. Posle kratkog razgovora bogataš priupita pecaroša koji nije imao ništa drugo osim neke oronule kolibe u kojoj je spavao, da li bi želeo da ga on nauči kako da zaradi mnogo novca?
Čovek ga upita – “a šta će mi novac?” “Pa da kupiš kuću, kola, da ne razmišljaš o hrani o odeći i da bi na kraju mogao opušteno da dodješ i uživaš pecajući ribu”. Odgovori imućni gospodin. “Ja već imam sve to” – reče pecaroš. “Imam gde da spavam, gde god da idem idem peške, sve što mi treba mogu da nadjem u šumi a evo i sedim i uživam pecajući ribu”…
Svako od nas ima svoje vidjenje bogatstva! Reč bogatstvo u našem jeziku ima više značenja a i svaka osoba je bogata na svoj način. Bogatstvo nije samo imanje novca i materijalnih dobara.
“Uvek mi se činilo da ljudske mračne strane izlaze na videlo kada ljudima nedostaje novca. Isto tako, oni koji se žale da su bogati ljudi zli i podli, sami nisu stvorili nikakvo bogatstvo.” – Tod Bernhard – iz knjige “Pet stubova bogatstva” u izdanju Finese.
“Nedostatak novca je koren sveg zla” kaže Džordž Bernard Šou.
Jednom davno, upoznao sam sina jednog velikog grčkog brodo-vlasnika. Počeli smo priču o broju pravih prijatelja koje neko može da ima. Ja sam tvrdio da imam samo nekoliko pravih prijatelja za koje mogu da garantujem da će skočiti i u vatru i vodu ako budem u nevolji. Ali on je tvrdio da ima nekoliko stotina pravih prijatelja… Sreo sam ga u Londonu 2001. godine. Ja sam prošao sve one godine sankcija i ratova u Jugoslaviji devedesetih godina i došao da radim a njega je poslao otac da uči engleski jezik.
Devedesete godine 20. veka su bile teške za sve narode bivše Jugoslavije. Očigledno je tadašnja jaka država smetala većini svetskih, vodećih država i decenijama se već radilo na uništavanju velike i jake SFRJ. Ovo je opet bio eksperiment velikih sila, po ko zna koji put, u cilju otimanja rudnih i drugih bogatstava i ubijanja ljudi iz straha da njima (velikim silama) ne počne da “manjka” novca i moći.
Ali ako ostavimo politiku i posmatramo ponašanje ljudi u nevolji (nedostatak novca): ekonomske sankcije i ratovi su vrlo brzo počele da menjaju ljude i onaj humani aspekt se polako počeo pretvarati u životinjske instinkte preživljavanja.
Šta se dešava sa osobom koja je imala dobru platu, ima decu i možda izdržava i roditelje a odjednom pada plata na tadašnju jednu ipo nemačku marku (Deutsche Mark)?
Za mladje, euro, kao valuta za plaćanje paralelno sa dinarom je zamenio nemačku marku posle 2002. i u tadašnjoj SRJ)
Ujutro dodje plata, predveče i to malo ne vredi više ništa. Onaj ko drži dinare je izgubio. Galopirajuća inflacija. Svi smo bili dinarski “milioneri” i “milijarderi” tih godina, imali smo novčanice sa mnogo nula a koje su vredele jedva nekoliko nemačkih maraka.
Počeo je šverc na sve strane, jer jedino tako se moglo preživeti. Zelenaši su procvetali, “Devize, devize” se moglo čuti iza svakog ćoška, što je prerastalo u “vize,…vize,… vize”. “LM-a, LM-a” za one koji su bili zavisnici od cigareta je bila muzika za uši. Oružje je počelo da dolazi sa svih strana. Kriminalci su postali poznatiji od naučnika. Deci su počeli da budu idoli oni koji su pljačkali i otimali,… Ono za šta je do tada moralo da se dobro potrudi, se dobijalo ako imaš para, šta god to bilo,…
Takva okolina je neminovno, stvarala sve više nezadovoljnih ljudi koji su morali da se snalaze. Veliki broj ljudi je imao nekakvu uštedjevinu pa je većina uspevala da preživljava. Ali pošto se nije nazirao kraj problema, ljudi su počeli da očajavaju i razmišljaju o alternativama.
Nastaviće se,…
Goran Šturanović