Kao dvadesetogodišnjak imao sam teoriju: Vežbaš i jedeš šta ti se jede!
U treningu, pun snage, ono što bi rekli: žilav i bilo je normalno da sam trošio sve zalihe energije sa 2 do 6 sati treninga dnevno. Dok sam studirao i bez sna sam mogao… sve sam hteo da vidim, da naučim, da se vidim sa prijateljima,…
Ceo dan na fakultetu, treninzi od 18h do 23h, jedno veče bih izašao sa društvom a neko drugo veče bih proveo u Radio Klubu Nikola Tesla, tada u Timočkoj ulici održavajući veze preko radio stanica i razgovarajući sa svim krajevima Sveta ili bih ostao i učio preko noći za ispit.
Ali kada vas obaveze odvuku od treninga, sve se menja. Imam tu sreću da sam osnovao Aikido Klub Samuraj u Beogradu pa posle i u Velikoj Britaniji, Danskoj i Madjarskoj držao treninge raznim grupama i da me je trenerski poziv držao stalno u nekakvom treningu. Kao trener vi obično ne možete da vežbate dovoljno “za sebe” jer morate da vodite računa o vašim učenicima, tako da sam ja konkretno polako zapostavljao sebe i sa 85kg i visine 194cm sam “stigao” do 122+kg…
Tada sam se zapitao: “Šta ja to radim?”
“Tamanio” sam slatkiše svih vrsta, koka-kolu i ostale sokove, hleb, paste, pizze, čips, smoki, štapiće i kao mladji a kasnije nastavio sa manje treninga istu ishranu. Naravno, mene kao sportistu nisu interesovale ni cigarete ni alkohol, tako da te poroke imao nisam. Ali manjak treninga i ženidba (žena odlično kuva) – su imali veliki uticaj na veliku promenu kod mene, tako da sam “napredovao” od trbušnjaka, kako englezi kažu “SIX PACK” na stomačinu od “ONE PACK” pa još i sa “pojasom za spasavanje”… Moram dodati i stalno sedenje za računarom na poslu je dodalo plus na jednačinu…
Sad se sećam i jednog detalja pred odlazak za Veliku Britaniju. Aktivno sam učio za rad na Administraciji ORACLE baze podataka i provodio ceo dan za računarom ali glavni pratilac je bilo bar 4 litra koka-kole dnevno. Koliko je to opasno bilo, tek sad vidim!
Takodje, osoba koja napuni 40 pa zatim i 50 godina života, počinje da oseća posledice prethodnog života kao i to da sam organizam počinje da se menja. Konkretno neke akrobatske stvari koje sam radio kao mladji su u glavi sveže i čovek misli da može i dalje da uradi to nešto, ali kad proba samo shvati da se “ukočio” ili da ga je uhvatio grč mišića, jer telo više ne može da isprati taj pokret kao ranije kad je bilo u ozbiljnom treningu.
Nadjoh se sa prijateljem baš danas i kad smo se dotakli broja članova i majstora u klubovima borilačkih veština, on ispriča sledeću kratku priču:
Došao novinar da intervjuiše jednog velikog majstora na Istoku i pita ga kako da nema više starijih majstora u njegovom dodjou?
“Oženili se” – reče majstor.
To i jeste nezgodno jer učitelj se trudi da nauči učenike čemu god da ih uči i u jednom momentu se taj učenik ili preseli u drugi grad, drugu državu, oženi se ili se uda, dobije posao tako da ne može da uklopi sa treninzima i … rastur situacije.
U jednom momentu se sretnem sa starim prijateljem koga nisam odavno video i Joja mi ispriča kako je počeo da drži masnu dijetu i da i pored toga što je skinuo 15kg oseća i druge benefite masne dijete i pokretanja procesa ketoze u svom organizmu. Zainteresovah se, ali tek posle jedno godinu dana donesoh odluku da i ja krenem tim putem.