SAD! Od ovog momenta sam na masnoj dijeti!
Od prilike godinu dana od mog razgovora sa Jojom mladjim sam doneo odluku. Od svih ideja kako smršati i dobro se osećati, logika iza priče o ishrani baziranoj prvenstveno na mastima i proteinima mi je delovala kao prava. Naročito posle Jojinih tekstova i njegovog iskustva.
Sad se otvorilo pitanje šta jesti? Joja mi je poslao spisak onoga što je on jeo u prvih 8 dana pa je to bila neka vrsta startnog jelovnika sa malim promenama koje sam uveo prilagodjavajući se onome što trenutno imam u kući ili što mogu da kupim.
U tom momentu sam ispratio savete Dr. Ron Rosendale-a i o dnevnom postu i o namirnicama dobrim za ovu dijetu. Povrće koje nema ili ima malo skroba i od mesa – piletina i to u manjim količinama. Voće ne dolazi u obzir naročito u prvih 21 dan tj. nikakav šećer osim neizbežnog šećera koji se već i onako nalazi u nekim namirnicama, i to do 25gr na dan u tom početnom periodu.
Dnevni post od 18č ili 19č pa 12 sati do ujutru tj. oko 6 ili 7č narednog dana može da se unosi hrana. Za vreme dnevnog posta sam pio vodu i kiselu vodu. Meni je trebala kisela voda kao nešto što će da mi da promenu – razbije “dosadu” ukusa – pomogne da ne razmišljam o hrani. Do tada sam najviše “grickao” raznu hranu uveče uz TV a sada je tu naviku nešto moralo da zameni bar delimično.
Od recimo 7 pre podne do 19časova uveče nisam pravio pauze izmedju obroka kao što predlažu neki drugi planovi ishrane već sam uvek imao orašaste plodove kod sebe i stalno nešto iz tog asortimana grickao. To su uglavnom bili indijski orah, domaći orah, badem, dok kikiriki nisam konzumirao po savetu Dr. Ron Rosendale-a.
Još jedno važno pravilo koje sam poštovao je da bar 3 sata pred spavanje završim sa jelom, što znači da na spavanje nisam odlazio pre 22č ako sam poslednji obrok za taj dan imao u 19č.
Šetnja od minimum 40 minuta – bar svaki drugi dan mi je postala uobičajena. Da bi organizam kako treba funkcionisao treba da se i kroz fizičku aktivnost pokrenu procesi u organizmu.
U momentu kada sam doneo odluku o ovom načinu ishrane, je sam ODLUČIO da sprovedem ovu ideju odmah u delo! Kako sam doneo odluku, više nisam video pekare i prekarske proizvode koje su bile neizbežan deo moje ishrane u prethodnom periodu. Čokolade i čokoladice nisam hteo ni da pogledam, ali sam potražio i našao crnu čokoladu sa minimalnom količinom šećera pa sam posle isteka od prvih 21 dan konzumirao odredjenu količinu i ovog proizvoda a grubo računajuči po sastavu da ne predjem dnevnu količinu od max 40gr.
Iako sam čvrsto doneo odluku i nije bilo nazad, imao sam i nekoliko kriza, gde sam osećao glad i nekakvu nervozu. To se deslio najviše šestog i devetog dana od početka ovog načina ishrane. Tada sam pojeo više nego uobičajeno hrane a prvenstveno proteina (belog mesa).
Na dan početka dijete nisam imao svoju vagu da se tačno izmerim svaki dan ali sam merio obim stomaka i struka i pratio kako se obim stomaka topi… Devetog dana sam već imao 5kg manje (117kg) za 8 nedelja 15kg manje i negde oko 11. nedelje ukupno, rekordnih 22kg manje. Na 100kg se moja težina samostalno stabilizovala iako sam se i dalje hranio na isti način.
Da bi osoba donela ovakvu odluku, mora da se desi nešto da shvati da ne može više “ovako”! Ja sam se pogledao u jednom momentu u ogledalo i video koliku “stomačinu” sam sagradio da nisam mogao da se savijem kako treba da vežem pertle na cipelama!!! Ja koji sam uvek bio zategnut i skočan kao mladji, ugledam sebe u ogledalu ne sportskog oblika…
U ormanu mi je stajalo jedno odelo koje više nisam mogao da obučem sa tadašnjih 122kg telesne težine. Sebi sam postavio cilj: Za 6 meseci ovo odelo ću nositi na jednom od semirana ličnog razvoja na koji sam planirao da odem. “Ušao” sam u odelo za manje od 3 meseca!
Goran Šturanović