Neverovatna svojstva biljke, koja ima višestruku primenu. Može da se koristi za grejanje, izolaciju, pokrivanje kuće (krov), proizvodnju biogasa (silaža) i može da se koristi u proizvodnji raznih drugih proizvoda.
Miskantus je neinvazivna trska tj. trava koju je usavršio Profesor Dželetović. U videu, ovde na stranici, ćete videti G-dina Perkučin Raška iz Novog Kneževca koji objašnjava detalje a u intervjuu YouTube kanala TV SVETLO G-dina Dragaš Branka.
Neinvazivna je jedno od najvažnijih svojstava ove trske – trave. Svi poljoprivrednici znaju da sadnja trske može da bude jedna od najgorih odluka, jer se trska, obično lako razmnožava i vrlo teško je iskoreniti istu, jednom kad “zahvati maha”. Kod ove modifikovane vrste, jedini način da se trska dalje razmnožava je rasadjivanjem rizoma, krtolastog korena.
Uloženi rad u sadnju se višestruko vraća, čak 20 godina. Bitno je obratiti pažnju i braniti zasad prve godine od korova. Prve godine se trska, koja poraste do 4 metra, kosi i ostavlja na parceli. Već druge godine, može da se koristi 50% prinosa, ali ostalih 50% mora da se ostavi na parceli, naravno, ravnomerno rasporedjeno po zasadjenoj parceli.
Važno je, takodje, da zemljište ne treba da bude visokog kvaliteta. Zemlja 5., 6. I 7. kategorije je sasvim dovoljna za rast ove biljke. Jednom, kada prodje rok od 20 godina i bude vreme da se menja namena parcele, kvalitet zemljišta će biti mnogo bolji zbog lišća koje pada i ostaje na parceli godinama i samim tim se vraća zemlji i obogaćuje je. Pošto se ne koriste nikakve hemikalije, ovo zemljište postaje povoljno i za proizvodnju organske hrane.
Kada govorimo o prinosu trske, 1ha (1 hektar = 100 ari) daje 20 do 35 tona miskantusa godišnje. Kada se, recimo, uporedi sa bukvom, drvetom za loženje, je gotovo 10 puta veći prinos po hektaru miskantusa, jer hektar bukve daje oko 3.5 tone drveta godišnje. Takodje, miskantus sadrži i veći procenat celuloze od drveta.
G-din Perkučin govori i benefitima početka sadnje. Dovoljno je započeti sve na 2-3 ara (1 ar = 100m2) uz minimalno ulaganje od nekih 160 eur. Posle prve godine, vi ste sami proizveli dovoljno rizoma da proširite sadnju dalje. Jedan rizom košta oko 0.15 eur, tako da vam samo za rizome treba oko 50 eur za početak.
Pošto se može koristiti kao biomasa, jeftinija je za proizvodnju biogasa od kukuruza, kada se uzme u obzir da kukuruzu treba kvalitetna zemlja i koristi se za prehranu.
Kada govorimo o grejanju, po rečima G-dina Perkučina, kalorična vrednost 1kg miskantusa (13% vlage) je gotovo jednaka 1kg bukvinog drveta za ogrev, da kažemo 1kg bukve = 1.1kg miskantusa. Potreba jedne četvoročlane porodice je izmedju 4 i 5 tona godišnje za grejanje. Znači od 1 do 1.25t po osobi. Iz ove računice, jedna četvrtina hektara je dovoljna za jednu četvoročlanu porodicu. Naravno da je bolje gajiti na većoj površini za druge potrebe i za prodaju.
Kada govorimo o ceni, miskantus se kreće izmedju 50 i 80 eur po toni za grejanje. Ako govorimo o briketiranju ili peletu, drveni briket, pelet je oko 150 eur po toni, dok je balirana trska ili seckana pa briketirana izmedju 100 i 120 eur po toni.
Može da se sadi i s jeseni i s proleća, iako G-din Perkučin smatra da je najbolje zasaditi miskantus u proleće, jer vreme i vremenski uslovi, tokom godine, pomažu da rizomi budu u najboljoj kondiciji. Preko zime trska sazri pod uticajem mraza, pa samim tim ne treba sušenje. Takodje, pošto se ostavlja da prezimi, trska odbacuje lišće koje ostaje na zemlji i pravi tzv. malč, koji obogaćuje zemlju i zadržava vlagu. Znači najbolje je da se sadi u Martu, Aprilu jer već do 15. Maja trska izdžiklja do 2 metra.
Inače, sadi se na 1 x 1m, kopa se na dubinu od 20tak cm, postavi se rizom, pa se zatrpa.Nije dobro da rizom zasuši, te je dobro da u prve 2 nedelje padne kiša ili da se zaliva (bez preterivanja).
Prva godina je za rasad i samo te prve godine mora da se brani od korova, ako je mala parcela, tj kreće se sa 2 – 3 ara, to može da se obavi i motikom. Rod prve godine koji se kosi, pa ostavlja na parceli, pomaže i da se spreči rast trave.
Već druge godine kreće iz korena, pa je rast miskantusa brži od okolne trave, korova. Pošto je rast gušći, može da se pola roda iskoristi a pola ostavi, kao što je već spomenuto.
Od treće godine se seče sledećih 20 godina bez posebne obrade ili brige.
Ova opcija mi deluje kao odlična ideja za sve koji žele da imaju više samostalnosti po pitanju energenata. Jer ova biljka, osim za grejanje, može da se koristi za proizvodnju BioGasa, a sagorevanjem BioGasa u mini elektranama, moguće je obezbediti i struju za domaćinstvo a i taj isti gas može da pokreće i benzinske motore iz malu prepravku.
Goran Šturanović