Šturo,
Evo najavljenog pisma. Prvo ja nisam ni lekar ni nutricionista, pre se može reći da sam posvećeni entuzijasta.
Da počnem: Ovo je jedno od najznačajnijih saznanja u mom životu, koje sam stekao u poslednjih godinu dana. Osim što sam izgubio 15 kilograma, imao sam i čitav niz drugih pozitivnih efekata, kao što su: značajno umanjen stres, dobar san, gubitak treme i napetosti, kristalno jasna pažnja, višak energije, probuđena interesovanja. Pitam se, da li se ovo zaista događa meni i zašto mi o ovome niko ranije nije pričao?
U osnovi svega su dva srodna oblika dijetetike, ketogena dijeta i paleo dijeta. Ketogena dijeta kao svoju osnovu ima unošenje pretežnog dela svoje energije u obliku masti (>70%), a paleo dijeta, da ne treba jesti proizvode koji su evolutivno nastali nakon velike civilizacijske agrokulturne revolucije (pre oko 10.000 godina, kada se počelo sa uzgojem žitarica).
Ovo znači da već godinu dana ne jedem ni hleb, ni bilo koji drugi proizvod sa skrobom, ni rafinirani šećer. Pošto je moj otac umro od šećerne bolesti, a poreklom sam Crnogorac, mnogo toga mi se razjasnilo u poslednje vreme.
Mi smo potomci čobana, ratnika, a ne paora i prilagođeni smo mesnoj i zeljastoj ishrani, itd, a ne lepljivim žitaricama, u kojima ostaje skrob, ako se i ukloni gluten… Posleratne generacije izgubile su kontakt s prirodom i predale se konzumaciji hleba i procesirane hrane i šećera, a onda se pojavila i “nauka”, sa čudnim idejama o “piramidi ishrane”, koje su bile plod jednog trenutka i hipi vegetarijanizma.
U novije vreme iskrsava čitavo obilje naučnih meta-analiza koje dokazuju neistinitost tvrdnje da je holesterol štetan, tako što ponovo procesiraju ista stara istraživanja koja su dovela do zaključka o štetnosti. Ta nauka, jednostavno nije bila dovoljno dobra! Naravno, postoje i novija, nezavisna naučna istraživanja. Mi smo danas taoci jednog elementarno pogrešnog uvida u fundament života, a to je ishrana. Posle se čudimo što stradamo od kancera, šećerne bolesti, stresa i nervnih bolesti, iako je jasno da najveći njihov deo pripada metaboličkim osnovama bolesti. U tom smislu, sa stanovišta ograničenih ljudi koji ne razumeju ništa, korisno je podmetnuti priču o genima, jer ako su geni sve, onda ne moramo ni da se trudimo, nemamo odgovornost, sve je već odlučeno, a nama samo ostaje da se naš kratki film odmota do kraja. E, nije baš tako!
Daću ti jedan šokantno ubedljiv primer: godine 1932, nemački lekar Oto Vartburg, dobio je Nobelovu nagradu za otkriće da je kancer, zapravo metabolička bolest. Koliko god bile različite ćelije raka između sebe, sve dele jednu osobinu: mogu da žive samo ako imaju dovoljno glukoze (šećera) i ne mogu da žive na energentima koji nastaju metabolizmom masti (ketonima). Kada se smanji unos ugljenih hidrata, ćelije raka značajno usporavaju svoj rast. Izvanredni američki istraživač dr Tomas Sifrid (Thomas Seyfried), pokazuje to u svojim eksperimentima na miševima. Miševi koje on tretira ketogenom dijetom od metastatskog kancera pluća ubedljivo bolje reaguju na terapiju ketogenom dijetom, nego na ono što Ameri nazivaju “standard care”, tj, citostatici i zračenje. Pogledaj njegovu prezentaciju u nastavku, to je ozbiljan čovek.
Kada se rak dijagnostikuje, to se radi tako što se u organizam ubacuje radioaktivna glukoza! Onda se vrši radiološko snimanje. Glukoza se koncentriše tamo gde se i koristi za metabolizam, a to su ćelije kancera, koje zbog toga svetle upadljivo različito od ostatka organizma. Pa koliko nam treba da shvatimo da postoji neki zaplet oko regulisanja šećera u organizmu!? To čak nema veze ni sa sportom, to je čista priča o hrani.
Ovakvih primera ima i u drugim oblastima (ekstremni sportovi -dr Jeff Volek, poslovni učinak – izvanredni Dave Asprey!). A i druge bolesti su u istom ovom svetlu interesantne: šećerna bolest, epilepsija, depresija…
U nastavku, prosleđujem drugi email, pričaćemo još…
Joja mladji