Моралност Веровања
Веровање у нешто је производ нашег мишљења али и мишљења околине (пријатељи , књиге, медији. итд.). Често се приклањамо нечијем мишљењу без провере.
Нарочито ако је то влада неке државе, јер аутоматски (то нам је програмирано кроз школу и медије) прихватамо да је држава (влада) у праву и да нам хоће добро. Па ваљда у државном апарату има огроман број људи који се бави разним пословима а у интересу народа?
Такође то може да буде и неки други ауторитет, неко ко је можда, у том моменту наш идол, можда учитељ у школи или неки тренер?
Често се дешава да тај ауторитет, држава или већ тај неко коме верујемо, не зна ништа о теми или зна само неке детаље. Може чак да се деси да тај неко и зна област о којој је реч, али просто не жели да нам пренесе знање, жели да нас доведе у заблуду или у неку врсту подчињеног положаја!
Мора особа да буде стварно независна и јака да би могла да избаци све или бар већину тих утицаја са стране, како би могла реално да сагледа проблематику о којој је реч и да донесе правилан закључак.
А каква је тек ситуација на послу у неком предузећу или некој државној установи?
Рецимо да вас неко стварно учи да радите ваш посао и научи вас како и шта требате да радите. Ако је у питању рецимо посао ауто механичара и ви као почетник слушате и радите баш тако како вас уче у тој аутомеханичарској радионици. На тај начин учите основе и полако, кроз примену тих знања, почињете да стичете искуство. Кроз искуство и још ако сте стварно заинтересовани за тај посао, па се и додатно образујете, рецимо кроз литературу, ви почињете да разумете принципе и почињете да схватате да неки процеси на вашем послу нису добри. Сасвим је логично да примените своје знање и тражите да се те неке процедуре замене бољима.
Трговина и маркетинг су специфичнији, јер ту одмах може да дође до конфликта са начином продаје или маркетинга са неким вашим моралним принципима. Конкретно, ваш наступ према купцу односно начин на који се ради, рецимо реклама, иде много у страну довођења тог некога у заблуду.
Сад, ту можемо да наиђемо на особе које не интересује да преиспитују научено, већ 100% верују свом учитељу и раде како им се каже, по неким алгоритмима. Ако је то, тада поступаш овако,... ако је оно, тада онако,.. Можда су и тај учитељ а и учитељев учитељ,само учили тај алгоритам, без разумевања, већ тако преносили знање и нису проверавали суштину, односно конкретне узроке, зашто је то тако. Тај неко, који овако учи и ради свој посао, може доћи у ситуацију да, уместо да уради неку ситну модификацију у процесу рада, због несхватања проблема, уништи нешто или убије некога, јер прати нечије препоруке тј. протоколе! Можда ће вас ово подсетити на нека дешавања ових дана, од почетка 2020.?
Сад ту долазимо и до државе, која доноси Законе и упутства и на тај начин регулише много што шта. Проблем наступа када неко на озбиљној позицији почне да преписује Законе из неке друге државе који нису никако у складу са дотадашњим или дозволи да му неке организације, као што су НВО (не владине организације) или нека приватна удружења (СЗО, СЕФ, и сл.), почну да одређују шта треба а шта не треба да ради.
Овакво понашање законодавног тела може једино да значи да је под утицајем са стране, тачније да је држава окупирана. Ово се, сигурно, може рећи за све екс Југословенске републике.
Да ли већина људи размишља у овом правцу и успева да сагледа дешавања из овог угла?
Па НЕ! Превише енергије и новца је уложено да народ не би могао да види шта се стварно дешава. Медији су ту главна спона овог манипулисања масама.
Колико је било добро ово глобално повезивање информацијама преко интернета, толико је одлично послужило једној малој гомили пребогатих чичица, да наш живот, мало по мало, претварају у живот робова! Или можда РОБОТА?
Наш живот се све више ближи сценаријима неких футуристичких, научно-фантастичних филмова. У тим филмовима увек постоји један део квислинга, који су се продали том неком окупатору, освајачу и ти исти знају да раде лоше свом народу, али због обећања о доживотном владању, прихватају чак и да уништавају своје сународнике.
Оно што и даље не схватају, да су и они у реду за истребљење, пошто заврше свој задатак!
Одвојите мало времена да промислите о овом тексту.
Горан Штурановић
Немачка, Минхен: 18. Август 2021.